Многи волe ову древну игру због суштине кинеске филозофије коју садржи. На примјер, у конфуцијанизму се наглашава правило златне средине, да људи не би требало да иду у крајности те да не би требало све да откривају у вези са својом личношћу. Слично томе, у игри веићи морате да сакријете своје намјере и не откријете их до краја. Према традиционалној таоистичкој доктрини, ако желите да узмете нешто од других, прво морате да се одрекнете нечега свог. Ово је подједнако примјењиво на стратегије ове друштвене игре.

Правило ове стратешке мисаоне игре, која има највећи број играча на свијету, огледа се у томе да се два играча такмиче у опкољавању територије играјући наизмјенично. Игра се углавном на дрвеној табли са хоризонталним и вертикалним линијама помоћу фигура које се зову каменови. Каменови се наизмјенично постављају на пресјеке линија, а сваки играч има по 180 каменова, од којих су једни црне, а други бијеле боје.