Хонг Конг данас важи за модерну метрополу у којој се рјешава финансијска судбина Азије и свијета, међутим, прије само два вијека, Хонг Конг је био мало село окренуто првенствено трговини.
Већ само име Хонг Конга говори о начину његовог настанка. У преводу са јужног дијалекта кинеског, Хонг Конг значи „Миришљава лука“. Та лука је била подигнута у естуару Бисерне ријеке и служила је за трговину зачинима. Међутим, судбина града је обиљежена Опијумским ратовима у којима је Кина поражена, а као резултат мировног споразума морала је да преда све важне луке страним силама. Тако је Хонг Конг постао британска колонија. Период у ком се ово дешавало је 1842.-1898.
Британска власт је потрајала 99 година, а1997. године Хонг Конг је враћен матици Кини. Утицај Британаца се огледа у разним аспектима живота. Тако је Хонг Конг једино мјесто у Кини у којем се вози лијевом страном, при суђењу се користи англосаксонско право, а грађани имају енглеска имена и кинеска презимена. Најпознатији грађани Хонг Конга су свакако Брус Ли и Џеки Чен, звијезде овдашње филмске индустрије које су досегле и свјетску славу.
Хонгконг се често описује као мјесто гдје „исток сусреће запад“, што је одраз културне мјешавине кинеских коријена и утицаја из времена британске колоније.Уравнотежује се склад модерног начина живота с традиционалним кинеским обичајима. Вјештине као фенг шуи схватају се врло озбиљно, вјерује се да могу утицати на пословање, те скупи грађевински пројекти често унајмљују стручне консултанте. Други предмети, као Ба гуа огледала, још се увек редовно користе за одвраћање злих духова, док се у зградама често избјегава нумерисање спратова било којим бројем који садржи 4, због сличности с ријечју „умријети“ на кантонском. Спој истока и запада такође карактерише и хонгконшку кухињу. Ту се могу наћи традиционални кинески ресторани поред продавница брзе хране. Често преморени бизнисмени одлазе из високих небодера и у њиховој сјени траже мирне храмове.
Хонг Конг је једно од најгушће насељених мјеста на свијету, а због сталног прилива становништва, граде се високи небодери на уском простору. Ови небодери су право чудо свјетске архитектуре, а многи од њих имају отворе у својој структури. То је учињено зато да не би сметали „змајевима који лете од планина ка мору“!
Све набројано је више него добар разлог да једном посјетите Хонг Конг и из прве руке осјетите ритам једне од највећих свјетских метропола!
Монах Сјуенцанг- славан у Кини, непознат на Западу
Када се говори о кинеској духовности, просјечан становник наших крајева помисли на Конфуција и будизам. Док Конфуције представља аутентичан израз кинеске мисли, будизам у Кини није аутохтона религија, већ увезена из Индије.
Човјек који је понајвише заслужан за будизам у Кини је Сјуенцанг, монах који је живио у седмом вијеку наше ере. Ова историјска личност је веома позната у Кини, дјеца уче о њему још од малих ногу, а његов живот је тема фантастичних легенди.
Сјуенцанг се родио 602. године н.е. у близини тадашње пријестонице Луојанга, у породици образованих чиновника. Од малена је добио одлично образовање, а својом интелигенцијом је брзо проникао у тајне будизма. Са својих 16 година, отишао је у пријестоницу новонастале династије Танг, Чанган. Ту је постао будистички монах, а пуноправни монах је постао у својој 20-ој години.
У то вријеме Царством је владао цар Танг Таизонг, познат по својој мирољубивој политици, али у исто вријеме, издао је декрет којим је бранио путовање у иностранство. Сјуенцанг је тада био задубљен у своје студије, међутим, једном је уснио сан који ће му промијенити живот.
Тај сан му је говорио да мора отићи у Индију, колијевку будизма. Једне ноћи, под окриљем мрака, млади монах је започео своје епско путовање. Отишао је на запад Империје, преко неприступачних пустиња Гоби и Такла Макан, прешао Хималаје, и коначно се спустио у долину Инда. Све ово је урадио практично бос!
Стигавши у Индију, ишао је од једног до другог манастира, трагајући за знањем. Крајњи циљ његовог путовања је било дрво под којим је Буда доживио просвјетљење. Када је Сјуенцанг угледао ово дрво, пао је на земљу и заплакао... Видјевши његову посвећеност, тамошњи монаси су му поклонили Будине реликвије и оригинале списа да их понесе са собом у Кину.
Његова мисија је била испуњена! Вратио се у пријестоницу као херој, након 16 година одсуства. Цар Таизонг, који је издао забрану путовања, дочекао га је лично на капијама града, и понудио му мјесто премијера, што је Сјуенцанг одбио. Умјесто тога, посветио се раду на пољу превођења. Данас се Сјуенцанг сматра једним од стубова кинеске духовности. Томе свједоче и стубови које је цар подигао у његову част, као и храмови по читавој Кини. Након смрти, Сјуенцанг је сахрањен са свим државним почастима. Кина је знала да се одужи свом великом хероју, за разлику од неких других народа...
Данас о животу Сјуенцанга постоје бројне легенде, од којих је најпознатија „Путовање на запад“ гдје му помажу разне личности из кинеске митологије. Екранизације ове легенде су неизоставан дио атмосфере пред Кинеску нову годину (кинески пандан филму „Сам у кући“ или нашој „Жикиној династији“). Легенгду о Сјуенцангу знају сви, од најмлађег до најстаријег, од радника у пољу до универзитетског професора. То само говори о значају ове личности.
Надамо се да смо вам овим текстом макар мало приближили непознату културу. Овим текстом смо хтјели да слиједимо примјер Сјуенцанга, али не путовањем на запад, него на исток!
Бинхаи библиотека- понос модерне Кине
Познато је да Кина баштини традицију писане ријечи дугу преко 3000 година. Ова традиција је добила свој модеран израз када је подигнута Бинхаи библиотека у Тјенђину, која својом грандиозношћу увелико надмашује чувену Александријску библиотеку.
Тјенђин је трећи по величини град у Кини, смјештен је на обалама Бохајског залива, а на гласу је као важан лучки град. Са својих скоро 17 милиона становника, представља један од најважнијих центара Кине.
Као и сваки велеград, и Тјенђин је подијељен на неколико дистриката или одјељења. Одјељење у ком се налази библиотека се зове Бинхаи, отуда и њено име. Библиотека Бинхаи твори јединствену архитектонску цјелину са осталим знаменитостима Тјенђина, и читавом граду даје футуристички изглед.
Бинхаи библиотека се састоји од 5 спратова, а заузима површину од око 34 000 квадратних метара. У тренутку отварања, библиотека је имала 1,2 милион књига, међутим, данас је тај број пуно већи. Поређења ради, Александријска библиотека је имала око 700 000 наслова. Читав пројекат је изведен од стране једне холандске фирме у сарадњи са кинеским фирмама. Ова грандиозна грађевина је изграђена за само 3 године, у периоду од 2014. до 2017. године.
Није само екстеријер тај који даје драж овој грађевини. Сложеност овог архитектонског чуда се тек открива увидом у ентеријер. На средини библиотеке се налази округла структура која подсјећа на џиновски бисер или очну јабучицу. Полице књига прате контуре ове структуре, што све подсјећа на око. Због тога, библиотека и носи надимак "Око Бинхаија“. Полице су дизајниране тако да читалац има најбољи могући доживљај док трага за знањем. Поред своје основне намјене, библиотека садржи и многе конференцијске сале, као и два платоа са којих се пружа панорамски поглед на град, што читавој посјети даје додатну дозу узбуђења и занимљивости.
Уколико једног дана одлучите да посјетите Тјенђин, нека вашем оку не промакне „Око Тјенђина“!
