Кина је вјероватно најпознатија земља по својим ритуалима и култури чаја. Вјерује се да је чајна церемонија настала прије више хиљада година и да су у то вријеме кинески монаси тако одавали почаст природи. Данас је чајна церемонија неодвојив дио кинеске културе и неизоставан је дио многих свакодневних и свечаних прилика.
Конфуцијев институт Универзитета у Бањој Луци се 20. фебруара 2020. године радо одазвао позиву вртића Montessori да у његовим просторијама окупљеним родитељима одржи кинеску чајну церемонију. Повод је био да се родитељима дјеце која већ годину дана похађају курс кинеског језика и културе у вртићу Montessori приближе култура и обичаји народа те земље.
Уз извођење традиционалне кинеске чајне церемоније, професорка Конфуцијевог института Јанг Гао упознала је родитеље са културом прављења и пијења чаја и његовом улогом и значају у Кини. Говорила је о настанку овог напитка, о настанку чајне церемоније као и љепоти и духовности припремања чаја, а и о прибору и врстама чајева који се користе у припреми. Посјетиоци су имали прилику да чују и легенду о томе како је настао обичај захваљивања за послужени чај гестом прстију, а приликом испијања разноврсних кинеских чајева сазнали су и нешто више о различитим дејствима које чајеви имају на наше здравље.
Иначе, представљањем различитих елемената богате кинеске културе, попут традиционалне кинеске чајне церемоније, Конфуцијев институт настоји да својим суграђанима приближи обичаје, културу и културолошке вриједности народа Кине. Легенда: Некада давно, за вријеме династије Ћинг, цар Ћианлонг путовао је кроз јужну Кину са неколико својих високих званичника. Да их нико не би препознао, прерушили су се у обичне људе. Док су пролазили кроз Сонгјианг, зауставили су се да се одморе у једној кући чаја. Кад је конобар дошао да послужи чај, стао је неколико корака од стола. Подигао је бакарни лонац за чај високо у ваздух, а онда сипао воду у чинију са чајем без пролијевања иједне капи. Цар Ћианлонг био је толико одушевљен овим умијећем да је и сам узео лонац и покушао да то уради на исти начин као конобар. Његовим сапутницима је било веома непријатно када им је цар послужио чај, јер је у то вријеме обичај био да се пред царем клекне и поклони у знак поштовања и захвалности. Они, међутим, нису смјели било којим гестом да открију његов прави идентитет. Умјесто да пред њим падну на кољена, досјетили су се да, након испијања чаја, прстима два пута куцну на ивицу стола. Цару су објаснили да то чине да му се захвале за послужени чај. Данас се у традиционалној кинеској чајној церемонији захвалност изражава управо оваквим гестом.
Comments