Монах Сјуенцанг- славан у Кини, непознат на Западу
Када се говори о кинеској духовности, просјечан становник наших крајева помисли на Конфуција и будизам. Док Конфуције представља аутентичан израз кинеске мисли, будизам у Кини није аутохтона религија, већ увезена из Индије.
Човјек који је понајвише заслужан за будизам у Кини је Сјуенцанг, монах који је живио у седмом вијеку наше ере. Ова историјска личност је веома позната у Кини, дјеца уче о њему још од малих ногу, а његов живот је тема фантастичних легенди. Сјуенцанг се родио 602. године н.е. у близини тадашње пријестонице Луојанга, у породици образованих чиновника. Од малена је добио одлично образовање, а својом интелигенцијом је брзо проникао у тајне будизма. Са својих 16 година, отишао је у пријестоницу новонастале династије Танг, Чанган. Ту је постао будистички монах, а пуноправни монах је постао у својој 20-ој години. У то вријеме Царством је владао цар Танг Таизонг, познат по својој мирољубивој политици, али у исто вријеме, издао је декрет којим је бранио путовање у иностранство. Сјуенцанг је тада био задубљен у своје студије, међутим, једном је уснио сан који ће му промијенити живот. Тај сан му је говорио да мора отићи у Индију, колијевку будизма. Једне ноћи, под окриљем мрака, млади монах је започео своје епско путовање. Отишао је на запад Империје, преко неприступачних пустиња Гоби и Такла Макан, прешао Хималаје, и коначно се спустио у долину Инда. Све ово је урадио практично бос! Стигавши у Индију, ишао је од једног до другог манастира, трагајући за знањем. Крајњи циљ његовог путовања је било дрво под којим је Буда доживио просвјетљење. Када је Сјуенцанг угледао ово дрво, пао је на земљу и заплакао... Видјевши његову посвећеност, тамошњи монаси су му поклонили Будине реликвије и оригинале списа да их понесе са собом у Кину. Његова мисија је била испуњена! Вратио се у пријестоницу као херој, након 16 година одсуства. Цар Таизонг, који је издао забрану путовања, дочекао га је лично на капијама града, и понудио му мјесто премијера, што је Сјуенцанг одбио. Умјесто тога, посветио се раду на пољу превођења. Данас се Сјуенцанг сматра једним од стубова кинеске духовности. Томе свједоче и стубови које је цар подигао у његову част, као и храмови по читавој Кини. Након смрти, Сјуенцанг је сахрањен са свим државним почастима. Кина је знала да се одужи свом великом хероју, за разлику од неких других народа...

Данас о животу Сјуенцанга постоје бројне легенде, од којих је најпознатија „Путовање на запад“ гдје му помажу разне личности из кинеске митологије. Екранизације ове легенде су неизоставан дио атмосфере пред Кинеску нову годину (кинески пандан филму „Сам у кући“ или нашој „Жикиној династији“). Легенгду о Сјуенцангу знају сви, од најмлађег до најстаријег, од радника у пољу до универзитетског професора. То само говори о значају ове личности. Надамо се да смо вам овим текстом макар мало приближили непознату културу. Овим текстом смо хтјели да слиједимо примјер Сјуенцанга, али не путовањем на запад, него на исток!







